Sve što treba da znate o jednom skram masteru

Danas je gotovo nemoguće raditi u IT firmi, a da razvojni timovi ne koriste neku od agilnih praksi. Po popularnosti vodi Skram a za njegovu podršku i promociju brine se Skram master, koji je ujedno i vođa Skram tima. Kako bi približili ulogu i značaj Skram mastera i agilnih metodologija u razvoju proizvoda, razgovarali smo sa Katarinom Kinkelom, Backend Developerom i Scrum Masterom iz Humanity-ja:

Šta zapravo podrazumeva pozicija Scrum mastera?

Uloga Skram mastera je višestruka. Skram master je tu da promoviše skram i obučava, kako Skram tim tako i ostale ljude u organizaciji, skram teoriji, vrednostima i praksama. Pored toga što treba da pomaže u vođenju skram sastanaka na način da oni budu što efikasniji, Skram master je tu da pomogne timu da napreduje iz Sprinta u Sprint, pre svega u pogledu njihove organizovanosti pa samim tim i produktivnosti. U toku Sprinta, njegova uloga je da omogući timu da nesmetano radi na cilju Sprinta, što podrazumeva da štiti tim od spoljnih uticaja, promene fokusa i širenja obima posla na koji su se na neki način obavezali, ali i rešava različite probleme u toku rada koji mogu ugroziti cilj Sprinta, pa i konflikte unutar tima. Skram master je tu da obezbedi da se uspostavljeni proces i procedure poštuju – i od strane članova tima i ostalih u organizaciji. Uloga skram mastera je i da pomogne Product Owner-u u održavanju Product Backlog-a i Product Backlog Item-a i da obezbedi da su ciljevi svima unutar Skram tima jasni.

Šta biste izdvojili kao bitne osobine i veštine koje neko treba da poseduje da bi dobro radio ovaj posao?

Po mom mišljenju, Skram Master treba da bude komunikativna, organizovana, timski orijentisana osoba i “problem solver” sa pozitivnim stavom – harizmatičan 🙂.S obzirom na to da radi sa ljudima, smatram da je empatičnost još jedna jako bitna karakteristika koju dobar Skram master treba da poseduje.Treba da ume da prenese svoje znanje ljudima sa kojima radi, dakle da poseduje i prezentacione veštine. Treba da bude dobar slušalac, ali i da postavlja dobra pitanja tzv. powerful questions koja timu treba da pomognu i ukažu na nove, različite perspektive. Za kraj, treba da veruje u ono što radi i svojim ponašanjem bude primer onoga što promoviše i želi da prenese na ostale članove tima i u tome bude dosledna.

Kako je izgledao vaš razvojni put do sada/Kako ste se kvalifikovali za poziciju na kojoj trenutno radite?

Nakon završenog Fakulteta organizacionih nauka, odsek za Informacione sisteme i tehnologije, počela sam da radim kao Backend developer. Kao Backend developer bila sam deo skram tima i od tadašnjeg Skram Mastera dosta naučila o Skramu. Obzirom da mi je, kao inženjeru organizacionih nauka, organizacija uvek bila interesantna, uz podršku kompanije za koju radim završila sam osnovni kurs za Skram mastera, a nedavno i napredni kurs za Skram mastere. Poslednjih godinu dana radim i kao Bekend developer i Skram master.

Šta su najveći izazovi sa kojima se susrećete u svom svakodnevnom radu?

Skram Master je neko ko treba da bude neutralan, objektivan i ne utiče na odluke koje donosi tim. Obzirom da radim i kao developer i kao Skram Master, što nije preporuka, to ume da bude poprilično izazovno i zbog toga često moram da preispitujem sebe. Drugi izazov je izbeći da se Sprint pretvori u mini waterfall.

Od čega po vašem mišljenju zavisi da li će se neki tip organizacije opredeliti za Scrum ili neki drugi pristup?

Sve zavisi od same organizacije i šta time želi da postigne. Odluka može da zavisi od postojeće organizacione strukture, od toga da li se timovi nalaze na različitim geografskim lokacijama što može da bude otežavajuća okolnost za njihovu saradnju i koordinaciju, od veličine proizvoda koji se pravi, od toga koliko su jasno definisani zahtevi… Agilne metodologije su tu da omoguće fleksibilniji pristup razvoju proizvoda sa fokusom na brzu isporuku kvalitetnog proizvoda koji za krajnjeg korisnika ima vrednost, ali i među njima ima razlika a organizacija treba da pronađe onu koja najviše odgovara njihovim potrebama. Ta odluka može da zavisi od željenog stepena prediktabilnosti i metrika koje treba da se prate, fleksibilnosti u smislu promena prioriteta, kompleksnosti procesa, veličine tima itd.

Šta biste istakli kao najveće vrednosti primene Scrum-a/Na koji način on može da doprinese poboljšanju poslovanja?

U Skramu, rad je organizovan u iteracije fiksne dužine – Sprintove, sa preporukom da oni traju 2 do 4 nedelje. Dakle, proizvod se iterativno razvija što podrazumeva i češče release cycle-ove u kojima stakeholder-i aktivno učestvuju. Ovakav način rada smanjuje rizik da tim gubi vreme radeći na pogrešnim prioritetima i da klijenti dobiju proizvod koji nije ono što su oni želeli, što se neretko dešavalo sa Waterfall pristupom. Čak da se to i desi, prilagoditi se promenema je dosta brže i lakše. Takođe, ovaj pristup omogućava kompanijama da što pre izađu na tržište jer ne moraju da završe ceo proizvod, već ga konstanto unapređuju i nadograđuju, sa većom kontrolom nad kvalitetom i mogućim greškama.

Skram takođe promoviše timsku komunikaciju i saradnju. Tim aktivno učestvuje u razvoju proizvoda i svačiji glas podjednako se ceni, što utiče na timsku motivaciju i fokusiranost na ostvarenje cilja Sprinta. Takođe, skram tim je samoorganizujući tim koji iz Sprinta u Sprint uči i samostalno unapređuje proces koji svakodnevno koristi sa ciljem da budu produktivniji. Dobra strana ovoga je što je prilagođavanje promenama lakše jer im one nisu nametnute, već su njihova inicijativa čime se između ostalog gradi i timski duh.

Koliko je Scrum zastupljen u kompanijama na našem tržištu i da li je njegova primena ograničena na određene industrije?

Skram se može primenjivati u različitim industrijama, s tim da su pojedine prakse koje preporučuje usmerene ka razvoju softvera. Neki ga čak primenjuju i u privatnom životu 🙂 Mislim da se na našem tržištu Skram sve više primenjuje, ali većim delom u IT kompanijama. Kada sam bila na obuci za Skram Mastera, bilo je nekoliko ljudi iz sveta bankarstva koji počinju da koriste Skram u svom radu.

Na koje načine je moguće edukovati se o agilnoj metodlogiji kod nas?

Agile Srbija  i Agile Humans organizuju različite kurseve o agilnim metodologijama.

U okviru posebne programske celine Management Talks na ovogodišnjoj ENTER konferenciji 17. aprila obuhvatićemo temu agilnih metodologija i njihove primene. Ako vas ova tema interesuje, sva predavanja možete videti u našoj agendi, a pozivamo vas da iskoristite priliku i obezbedite kartu za konferenciju.

Da li želite da čitate naše blog postove i da dobijate informacije iz prve ruke u vezi sa ENTER-om? Prijavite se na naš newsletter ili nas pratite na mrežama – FB / LI / IG / TW.